Више пута сам се обратио општинској управи и директору основне школе "Добрила Стамболић" у Сврљигу, пошто је у њеној надлежности сеоска школа у селу Рибаре. Од тренутка кад сам изабран за председника Савета месне заједнице Рибаре више пута сам апеловао да се школа у селу Рибаре мора реконструисати због тога што деца немају елементарне услове. Разговорајући са мештанима села Рибаре сви смо се сложили да је школа на првом месту. Нажалост до дана данашњег нисам добио никакакву подршку од стране локалне самоуправе.
Јутрос сам видео у локалним новинама да наш доктор Александар Стојадиновић, један од чланова Савета месне заједнице Рибаре, апелује на неопходност реновирања сеоске школа. Сваки апел је прекопотребан, погото што од локалне самоуправе не добија ниједан разлог зашто се не излази у сусрет везано за најбитнију ставку у селу, а толико пута сам се обратио не само локалној управи већ се свакодневно обраћам и свим организацијама у циљу заједничког решавања проблема.
На сликама је приказан изглед школе споља, такође и изглед мокрог чвора унутра, а посебно је приказан изглед канализације где се све скупља испред школе.
Користим и овај начин комуникације и по ко зна који пут апелујем, пре свега, локалној самоуправи и управи ОШ у Сврљигу на решaвању овог дугогодишњег проблема.
Деца у 21. веку не заслужују да проводе већину свог времена у лошим условима, а поготово не у школи. У нашој школи се чак и плаше одласка до тоалета, а отежавајућа околност је и прелазак на другу страну улице. Село Рибаре се за разлику од других Сврљишких села може похвалити са већим бројем ученика до четвртог разреда. Као заједница у обавези смо да им обезбедимо, барем, нормалне услове за безбрижно детињство.
Михајло Петковић, председник СМЗ Рибаре
Извор:
mz_ribare IG